ALERGIJSKE REAKCIJE I VAKCINISANJE PROTIV KOVIDA
ALERGIJSKE REAKCIJE I VAKCINISANJE PROTIV KOVIDA
Tokom vakcinacije, kao i pri upotrebi drugih lekova, se mogu javiti alergijske reakcije. Alergijske reakcije povezane sa vakcinacijom nisu česte ni ozbiljne. Međutim, anafilaktičke reakcije su potencijalno opasne po život i mogu se javiti nekoliko minuta nakon izlaganja vakcini. One su jako retke, ali su svakako sposobne izazvati ozbiljne komplikacije.
Prema nedavnoj studiji (McNeil, M.M.; Weintraub, E.S.; Duffy, J.; Sukumaran, L.; Jacobsen, S.J.; Klein, N.P.; Hambidge, S.J.; Lee, G.M.; Jackson, L.A.; Irving, S.A.; et al. Risk of anaphylaxis after vaccination in children and adults. J. Allergy Clin. Immunol. 2016, 137, 868–878.), rizik od alergijske reakcije nakon vakcinacije procenjuje se na 1,31 (95% IZ 0,90-1,84) na million doza vakcine. Pol i starost su bili jednaki faktori, incidencija reakcija je vidljivija kod žena i smrtnost nije prijavljena.
Američka uprava za hranu i lekove (FDA), od proizvođača vakcina koje će se naći na američkom tržištu zahteva transparentnost oko količine i namene svakog sastojaka koji je sadržan u vakcini.
Alergijske reakcije koje pokreću mastociti proizilaze iz patofizioloških mehanizama prikazanih na slici.
a) Aktivacija mastocita IgE + alergen imunokompleksom
Imunoglobulin E (IgE) je tip antitela koji je prisutan samo u sisarima. On je produkt imunog sistema i svako antitelo je specifično samo za jedan tip alergena/antigena koji naš imuni sistem interpretira kao stran. Dakle, antitelo koje se pravi protiv penicilina, ne može napasti molekul polena – ili primera radi, prepoznati kupin, prolamin i prolifin koji su proteini odgovorni za alergijske reakcije kod osoba koje su alergične na kikiriki.
Ovakav vid unakrsne reaktivnosti je moguć samo ako imuni sistem izložimo alergenu koji je molekularno sličan onom alergenu na koga smo hiperosetljivi. Osobe alergične na kikiriki tako umeju biti osetljive i na pistaće, indijski orah, lešnike, itd.
Reakcija IgE antitela i specifičnog antigena/alergena formira imuni kompleks koga često nazivamo antitelo-antigenski kompleks. Ovaj kompleks ima veliki afinitet prema receptorima za Fc regije na mastocitima (Fc regije antitela su konstantne regije koje ne prepoznaju antigene i koje imunim ćelijama služe za komunikaciju sa antitelima), sa kojima će se unakrsno vezati.
Ovakva interakcija oslobađa snažan ćelijski signal koji promoviše degranulaciju mastocita što za posledicu ima oslobađanje histamina, serotonina, serinske proteaze (katalizatori raznih biohemijskih reakcija koji koordiniraju bitne fiziološke funkcije) i proteoglikana (sastavni deo vezivnog tkiva). Ovaj tip reakcije vođene interakcijom između antitela i antigena zovemo “Alergijskom reakcijom tipa I” i ona je najčešći uzrok eventualnih alergijskih reakcija nakon vakcinacije koje se hipotetički mogu desiti u bilo kom periodu tokom prva četiri sata nakon vakcinacije. Kažem hipotetički iz razloga što je najveći broj ovakvog imunog odgovora zabeležen tokom prvih 30 minuta nakon vakcinacije. Ovu reakciju kod osoba za koje se sumnja da prezentuju tip 1 je najlakše dokazati laboratorijskim merenjem serumske triptaze, koju poznajemo kao precizni biomarker aktivacije mastocita.
Alternativna i jednako precizna opcija bi bila merenje specifičnih IgE antitela. CDC savetuje medicinskim radnicima koji sumnjaju na ovaj tip reakcije kod svojih pacijenata da izvrše venipunkturu između tridesetog i devedesetog minuta od trenutka tokom kog se desila alergijska reakcija. Ovaj period je precizno definisan zato što je najoptimalniji za merenje količine gorepomenutih biomarkera.
b) Degranulacija mastocita koja nije posredovana IgE+alergen imunokompleksom
Imunizacija ni na koji način ne pokreće ovu kaskadu, ali ću i pored toga pisati o njoj zato što želim da objasnim sve mehanizme koji se odnose na degranulaciju mastocita. Detaljan opis komplementa je dugačka i široka tema te sada neću time baviti.
Ako ste neko ko ne zna šta je sistem komplementa, sumirano, radi se o bitnom delu imunog sistema koji poboljšava (komplementira) aktivnost antitela, buši rupe u membranama patogena, promoviše uništavanje oštećenih ćelija, kao i inflamaciju.
On se može aktivirati na tri načina, ali se u kontekstu ovog primera radi o alternativnoj aktivaciji, koja se često dešava spontano ali takođe može biti promovisana prisustvom patogena ili ođređenih ćelija. Aktiviranjem se generišu anafilatoksini C1k, C3a, C4, C5 i faktor B. Ovi snažni stimulatori inflamatornih procesa svojim prisustvom mogu da pokrenu degranulaciju mastocita.
U retkim slučajevima i to češće kod pacijenata sa bubrežnom insucifijencijama čiji ću nazive spomenuti za koji trenutak, može se desiti spontano formiranje pozitivne biofidbek petlje između anafilatoksina, interleukin 5 citokina (IL-5 je promoter ekspanzije eosinofila, jedne od ćelija koje su bitne kod kontrole alergijskih i asmatičnih procesa) i triptaze.
Ako je bubrežna insuficijencija izazvana C3 glomerulopatijom onda aktivacija komplementa i petlje sa triptazom i IL-6 citokinom može biti izuzetno problematična. Ovaj sindrom nastaje pojavom autoantitela usmerenim pretežno prema C3 i C5 konvertazi, koji su takođe poznati i kao nefritički faktori. Autoimuni napad prema C3 elementu će ga razgraditi na konstitutivne proteinske delove koji će biti deponovani u nefronu, tačnije glomerulusu. Njihovo taloženje oštećuje membranu i pokreće snažne inflamatorne procese koji dovode do fizičkog oštećenja bubrega.
Druga renalna deficijencija vezana za komplement je izuzetno retki atipični hemolitičko-uremijski sindrom, koji se po američkim statistikama javlja 1:500,000, te se ni njime ovom prilikom neću detaljno baviti.
c) Alergijske reakcije posredovane aktivacijom G protein spregnutih receptora (GPCR)
Ni ovu reakciju ne pokreće imunizacija, ali ću se na nju takođe osvrnuti, zato što imam cilj da detaljno objasnim svaki scenario koji može pokrenuti alergijske reakcije.
G-protein spregnuti receptori su takođe poznati kao sedam-transmembranski domen receptori ili G-protein vezani receptori. Ovo je familija transmembranskih proteinskih receptora koji reaguju na molekularne signale izvan ćelija i time prenose ovaj signal u ćeliju što pokreće razne forme ćelijskog odgovora.
GPCR koji su na mastocitima i koji se odnose na ovaj naš razgovor se zovu X2 proteini (skraćeno od MRGPRX2). Njihova aktivacija može direktno izazvati anafilaktički šok i u ovom slučaju će titar IgE antitela biti unutar normalnih referentnih vrednosti. Ligandi koji najčešće pokreću ovaj signal su neuromuskulatorni blokatori, a to je grupa hemijskih agensa koji se daju tokom anestezije sa ciljem optimizacije intubacije i raznih hirurških procesa.
Pacijenatima koji su imali anafilaktički šok nakon upotrebe vankomicina će možda biti zanimljiv podatak da se ta reakcija desila posredstvom X2 proteina, koji, iz raznih razloga kojima se neću zabiviti jer se ne odnose na serijal, može biti ligand ovih receptora.
d) Alergijska reakcija tipa IV
U prvom primeru kog sam obeležio kao “a)” sam pisao o Alergijskoj reakciji tipa I. Ovom prilikom ću preskočiti tipove II & III, zato što nisu preterano bitni u kontekstu vakcinacije. Reakcije ovog tipa su specifične po tome što su “zakasnele”, što u prevodu znači da se prvi simptomi javljaju 48h nakon unosa alergena, postižujući svoj vrhunac između 72 i 96h kasnije.
Ovo je drugi najučestaliji tip alergijskih reakcija. Ona je, za razliku od svega o čemu smo do sada pričali, izazvana veoma jakom stimulacijom T i monocitnih ćelija, koje će lučiti veliku količinu proinflamatornih citokina. Citokinima možemo posvetiti posebni post (a i čitavu doktorsku disertaciju), tako da se ni njima neću detaljno baviti, ali ću ipak zbog toga što je reč o veoma bitnim molekulima sumirati neke od njihovih bitnih funkcija.
Ova grupa molekula predstavlja biohemijske signale koje telo koristi pri komunikaciji. Komunikacija može biti autokrina (citokin deluje na ćeliju koja ga luči), parakrina (citokin deluje na ćeliju koja nije preterano daleko) i endokrina (citokin deluje na ćeliju koja je udaljena – ako Vam ovaj termin deluje poznato, to je zbog toga što se sećate da endokrini sistem proizvodi hormone, a oni kao u slučaju onih koje pravi hipofiza, deluju na razna tkiva koja su udaljena od nje, npr antidiuretski hormon koji deluje na bubrege i arteriole). Ukoliko želite da se dodatno informišete o njima, preporučujem sledeću stranicu.
Ovaj tip reakcije gde proinflamatorni citokini pokreću anafilaktički šok je do sada zabeležen kod osoba koje su alergične na neke od komponenti u raznim vakcinama poput aluminijuma i timerosala. Timerosal se koristio zbog svog antimikrobijalnog dejstva i on je izbačen iz upotrebe još daleke 2001. godine.
Aluminijum u obliku aluminijum hidroksida i fosfata se koristi kao adjuvans, što u prevodu znači da pojačava imuni odgovor nakon vakcinacije, čineći tu vakcinu efektivnijom. Statistika nam kaže da se ovakve reakcije dešavaju 1.31:1,000,000 doza vakcine. Izuzev Sinofarma, ni jedna od vakcina protiv Kovida ne sadrži aluminijum, tako da se ova reakcija neće desiti kod osoba koje su osetljive na aluminijum.
Ovo nas dovodi do kraja prvog dela teksta o alergijama i vakcinama. Prvi deo je bio opširan, zato što sam smatrao da je bitno detaljno objasniti sva četiri mehanizma koji mogu izazivati alergijske reakcije i/li anafilaktički šok. Naredni deo ću početi pričom o poznatim alergenima koje možemo videti u raznim vakcinama u obliku neaktivnih tvari. Kod Kovid vakcina, jedini koji je bitan je PEG (polietilen glikol), a kod nekih drugih vakcina to mogu biti proteini jaja, želatin, formaldehid, timerosal i neomicin.
Hvala na čitanju.
Autor: Leon Vujanović, BSc MLD, ASCP
5/5